Некуда некада

16. júna 2014, neposlusnyobcan, moje srbské básne

Некуда некада

некуда некада изненада
нова нада
срестила ме на путу
лепа млада ко ливада
полудећила ме сада
тако да сам бесно заљубљен
нека нисам од судбине осуђен

некада и киша пада изненада
као сузе моје сада
јуче још ми љубав била
и сада ме оставила
моја нада из Новог Сада

врати ми се моја нада
изненада тужно ми је сада
ја сам стари ти си млада
опет хладна киша пада
желим да те срестим у Новог Сада

веч снег пада моја нада
некуда си опет сада
свака нада је некада
као дим
Дунав протиче кроз Новог Сада
опрости ми моја млада
данас ја се тамо утопим